Данка Димитријевић, Соња Марунић, Немања Марунић, Дамјан Ковачевић


Спаја нас идеал који управља нашим понашањем, а који ће нас задовољити. Није важно у ком је облику, све док делује као нематеријална сила. У нашем случају, у облику је УМЕТНОСТИ, али може бити и у било ком другом. За опстанак наших идеја у целини је битно да преовладава једно заједничко схватање.
Дефинисани као друштвена бића, гајећи исте идеје и наде функционишемо нагоном ка осмишљавању система за лакши продор до засебног циља.


Као ствараоци а не имитатори, ни из чега стварамо нешто свеобухватно, тј. обухватајући дух откривамо нешто што је више од онога што могу да пренесу боје и линије.
Наша уметност састоји се у приказивању духа где форма ствара саму себе.
Чувајући сопствени израз, наша унија темељи се на невидљивом споју, који представља најлепши а и најјачи спој међу људима. Главни циљ постојања групе је ући у суштину објекта који одабирамо за свој субјекат у напору да произведемо духовну храну.

Да ли би свет био сит да уметности није на менију? И да мени није разноврстан?


Запањујуће је како се људи лако потчине смислу који им се презентира, појединим јефтиним визуелним решењима, недовољно промишљеним презентацијама и перформансима, устаљеним изложбама, ригидним идејама о уметности, површности која у суштини нема никакве везе са њиховом непоновљивом индивидуалности. Формирају објективно мишљење, које је лишено сваког смисла.
Смисао може само да постоји у субјективности. У објективности само постоји подсмевање смислу. Уметност се може интегрисати у животе као неопходни елемент и ефекат изненађења, а уметничко дело као со овога друштва и може оставити траг који посматрача преноси на друга места и друго време које се налази у човеку, а не човек у њему.

Огроман број идола којима је потчињен модеран човек и којима он сам себе потчињава, спречава га у покретању устанка против објективације. Ако нема највише сфере слободе, вечитог и правог живота, тада нема ни ослобођења од неопходности света. У том је смислу немогуће да човеку није стало до света и пролазног живота у њему.


Ми не нудимо готову реалност, већ се самоспознајом обраћамо једни другима и публици и путујемо ка спознаји света. Нација, држава, породица, јавност, кoleктив, космос, све постаје другоразредно у поређењу са непоновљивом индивидуалном судбином људске личности, чији развој, својим уметничким стремљењима покушавамо да помогнемо.


С тога, тежећи вишем нивоу проналазимо се у Сезановом мишљењу да је : „ Килограм зелене, зеленије од пола килограма зелене“.

Изложба - Кг зелене - ФЛУ

© 2016 Немања Марунић. Сва права задржана.