Немања Марунић, Саображавања
Галерија 73, март 2007. године

Немања Марунић хвата се у коштац са ликовним али и великим духовним изазовом истраживања мотива главе. Изложбом именованом „Саображавања“ он нам пружа могућност да завиримо у свет његових експеримената и постигнућа. Његов стваралачки процес је комплексан и високо промишљен. Он подразумева од коришћења сликарских елемената и поступака процеса саображавања иконе до прорачунатог физичког ангажмана целог тела.


У свом зачетку представе конкретних особа, ови радови сведоци су сликарског и спиритуалног истраживања у потрази за чистотом и искреношћу ликовног израза као и постигнуте експресије. Они су успешно трагање за високоизражајним класичним ликовним модулом који чини есенцију приказа главе, понајбоље израженог на остварењима византијског сликарства. Радови Немање Марунића су веома разнолики – они не чине једноличну серију истраживања на одабрану тему, већ су сваки понаособ настали као продукт новог ликовног и духовног истраживачког поступка у којем се са сваким новим кораком увелико напредовало у развоју.


Колорит им је некада богат и јарких боја, некада сведен, земљан и обогаћен златним пигментом али увек високо сугестиван и експресиван. Уводећи нас у атмосфере од урбаног вриска до манастирске тишине пресецане батовима звона, неки од ових радова ће нас дирнути, неки уплашити, неки насмејати, неки подстаћи на контемплацију, на размишљање о људској природи, пролазности времена, вечности, животу... У некима ћемо се препознати.
Уметник одлучује да радове изложи у слободном простору галерије са њиховом комуникативном облашћу у ширини пуног круга. Позиционирани на овакав начин, изложени радови чине узбудљиву „шуму“ кроз коју посматрач, пролазећи кроз простор галерије, треба да пронађе своју путању. Овим је остварен изложбени организам који комуницира са публиком како се она креће кроз њега. На путу кроз галерију насељену радовима, становницима ове „шуме“, посетиоц ће имати изненађења, биће му постављена питања, понуђена сазнања, побуђене емоције. Као и попут пробијања кроз улицу препуну људи, посматрач ће бити изложен бројним утисцима и призорима који ће код њега изазвати разнолике, њему својствене реакције, осећања и мисли.


Изложбена целина остварује у својој атмосфери нешто што речима није лако да се дефинише. Потребно је проћи кроз њу, доживети је, бити део ње барем на један тренутак. Она је и путовање кроз време и просторе, расположења и духовна стања. Изложба остварења Немање Марунића је визуелно, интелектуално и емотивно узбудљиво те подстицајно искуство за своје посетиоце. „Сусрет“ са изложеним радовима посматраче не оставља равнодушним.

Катарина Васић,
Историчар уметности